Stiglo je vreme kada moramo razmišljati čime ćemo se grejati u toku zime, leto i jesen su najbolje vreme za takva razmišljanja. Preporuka svih je, uglavnom, najređi, kameni ugalj. Sada, mi ćemo Vam reći po koju reč o njemu.
Kameni
ugalj, kao i ostale vrste uglja, spada u fosilno gorivo, koje se dobija
iskopavanjem iz zemlje, rudarskim metodama. Srbija ima više svojih mesta gde se
vrše iskopavanja, ali za kameni ugalj su ona retka. Srbija ima najmanje kamenog
uglja, dok je, recimo, Rusija najveći proizvođač ovog uglja.
Kameni ugalj je specifičan po svom hemijskom sastavu, na osnovu kog se deli u
više svojih podgrupa:
- Antracit- ima malu količinu isparljivih supstaci, koje se kreću u procentima između 4% i 7%
- Poluantracit- sadrži količinu od 8% do 12% isparljivih supstanci
- Mršavi, kameni, ugalj- on sadrži od 12% do 18% posto isparljivih supstanci
- Masni, kameni, ugalj- sadrži od 18% do 35% isparljivih supstanci
- Gasni, kameni, ugalj- njegov sadržaj se kreće od 35% do 38%
- Gasnoplemeniti, kameni, ugalj- ima najviše isparljivih supstanci, koje se kreću u procentima od 38% do 45%
Sve ove podgrupe imaju svoje osnovne hemijske elemente, čiji prosek iznosi:
- Ugljenik- od 80% do 98%
- Pepeo- od 0,5% do 40%
- Kiseonik je, u globalu, svuda istog razmera i iznosi oko 5%
- Vodonik, takođe, varira u procentima oko 5%
Kameni ugalj nastaje nizom prirodnih procesa, na koje mi, u retkim slučajevima, možemo da utičemo. Ti procesi se dešavaju godinama i sve kreće određenim redosledom:
- Ono što se prvo dešava jeste da biljka dospe ispod zemlje.
- Biljka se pretvara u treset, koji se može koristiti kao gorivo, ali brzo sagoreva, tako da nije isplativ. Njegova toplotna moć je niska, a zbog velike vlage mora se sušiti jako dugo.
- Sledeća faza je pretvaranje u lignit. Naime, potisak zemlje, kao i temperatura, treset pretvaraju u lignit. Lignit se, često, koristi kao gorivo, ali i on brzo sagoreva, jer je njegova rastresitost jako visoka.
- Nakon lignita se stvara mrki ugalj. On je dosta zastupljen u današnjici i deli se u dve grupe- meki i tvrdi. Razlika je u tome da li su očuvani biljni ostaci ili ne. On ima veću toplotnu moć.
- Predzadnja faza je stvaranje kamenog uglja. Kameni ugalj, zbog svoje temperature spada u najbolji ugalj. Njegova vlažnost je na niskom nivou i idealan je za velike industrijske pogone, ali zbog velikog procesa njegovog nastajanja, on je najređi.
- Poslednja faza je faza stvaranja antracita. On je najstarija vrsta kamenog uglja. Ima ogromnu temperaturnu moć i jako je suv. Spada u najređe vrste.
Kameni ugalj je pogodan i za samostalne kotlarnice, zbog sporog gašenja i dugog održavanja toplote. Spada u idealno rešenje za sve one koji imaju velike kotlarnice i svoje velike domove.
Autor: Marija Mitrović
